TechCrunch: Kompanije se bore s nekontrolisanim troškovima AI alata

Tekst Rebeke Bellan u TechCrunchu od 5. juna dokumentuje obrazac koji postaje sve češći u inženjerskim organizacijama: kompanije postave godišnji budžet za AI alate početkom 2026. godine, a zatim gledaju kako se troši mesecima pre roka.

Uber je potrošio ceo budžet za AI kodiranje do aprila. Microsoft je povukao Claude Code licence od svojih programera — nekoliko meseci nakon što im ih je dao. Zaposleni u Priceline-u rekao je TechCrunchu da je rutinsko obnavljanje ugovora s Cursor-om koštalo četiri do pet puta više nego prethodne godine. Potrošnja tokena po programeru porasla je za oko 18,6 puta u devet meseci, prema istraživanju citiranom u tekstu.

Brojke ne govore o uzaludnom trošenju. Programeri koji su trošili najviše tokena bili su dvostruko produktivniji — ali su koristili deset puta više tokena za postizanje tih rezultata. Tu jednačinu je teško opravdati kada su cene tokena rasle paralelno s potrošnjom. Goldman Sachs predviđa da će globalna upotreba tokena porasti dvadeset četiri puta do 2030. godine, što znači da će pritisak na cene rasti godinama. Kao odgovor, Linux Foundation je pokrenula Tokenomics Foundation — inicijativu za uspostavljanje zajedničkih definicija i metrika kod provajdera AI alata.

Za product managere, ova priča znači promenu u načinu upravljanja AI alatima unutar timova. Faza „otvorimo pristup svima i vidimo šta se dešava” se završava. Timovima se sada traži da opravdaju trošenje tokena na isti način kao SaaS pretplate — podacima o produktivnosti, procenama ROI i politikama korišćenja. PM koji nadgledaju AI radne tokove ili donose odluke o alatima sve češće će učestvovati u razgovorima o upravljanju budžetom, a ne samo o razvoju funkcija. Osnovno razumevanje token ekonomije — šta utiče na potrošnju, koji zadaci su isplativi, gde agentne petlje stvaraju nekontrolisane troškove — postaje praktična veština.