Poynter: Studenti novinarstva su skeptičniji prema AI nego što mislite

Dan Kennedy je profesor novinarstva na Northeastern University i dugogodišnji posmatrač medijske industrije. Njegov martovski tekst za Poynter iz 2026. opisuje eksperiment koji je sproveo u master seminaru iz etike: studenti su koristili Claude za obavljanje novinarskih zadataka, a zatim pisano razmislili o ulozi AI u svojoj profesiji.

Rezultati su iznenadili Kennedyja. Umesto entuzijazma zbog mogućnosti uštede vremena, većina studenata je izrazila skepticizam koji je bio i lični i profesionalni. Jedna studentkinja je odbacila AI u potpunosti, opisujući ga kao nešto što nije otvorila i nema nameru da koristi. Drugi su formulisali svoja briga kroz konkretne gubitke: veštine koje se grade kroz ponavljane nacrte; ljudska tekstura u jeziku koja nastaje iz stvarnog iskustva; urednička procena koja se razvija samo kroz trenje — kada pišeš loše i shvataš zašto. Nekoliko studenata zaključilo je da čak i kada AI efikasno obavlja zadatak, radije bi ga sami završili — jer u tom procesu uče.

Oko jedne granice formirao se konsenzus: svako korišćenje AI u tekstu treba otkriti čitaocima. Studenti su to tretirali ne kao pravno pitanje, već kao etičko — pitanje poštenja prema publici koja ima legitiman interes da zna kako je tekst nastao.

Kennedy ne prikazuje eksperiment kao dokaz da su studenti u pravu u svom skepticizmu. Primećuje da AI može da obavlja korisne dopunske funkcije — organizovanje podataka, generisanje početnih struktura, sažimanje pozadinskih dokumenata — i da apsolutno odbijanje zatvara alate koji će verovatno postati standardni u nekim redakcijskim kontekstima. Međutim, uzima skepticizam ozbiljno kao informaciju. Njegovi studenti prioritizuju razvoj veština pisanja i veza sa zajednicama iznad operativne efikasnosti — i to prioritizovanje odražava nešto stvarno u svrsi novinarstva.

Tekst je koristan urednicima i predavačima novinarstva koji razmišljaju o tome kako uvesti AI alate u obrazovne programe, a da ne pozicioniraju AI kao zamenu za prakse koje grade kompetentnost. Vredi ga pročitati i novinarima praktičarima koji osećaju pritisak da usvoje AI u svakom koraku procesa, ali nisu sigurni da li to usvajanje služi radu ili samo rokovima. Kennedyjevi studenti nude model angažmana koji nije ni tehnofobičan ni nekritičan: spreman da testira alate, ali jasan u pogledu toga šta alati ne mogu da zamene.