Smashing Magazine: Izvan generativnog — uspon agentnog AI i dizajna usmerenog na korisnika

Viktor Yocco, UX istraživač u ServiceNow-u i autor predstojeće knjige o projektovanju agentnih AI iskustava, pravi razliku koja je važna za planiranje rada dizajnera. Generativni AI odgovara na jedan upit i resetuje se. Agentni AI razume cilj, planira niz koraka za njegovo postizanje, izvršava te korake i prilagođava se kada nešto pođe naopako. Ta razlika — od reaktivnog izvršavanja do proaktivne aktivnosti — menja šta dizajneri treba da istražuju, testiraju i uzimaju u obzir.

Standardni UX alati nastali su oko upotrebljivosti. Mogu li korisnici pronaći ono što im treba? Mogu li dovršiti zadatak? Agentni sistemi deluju pre nego što se korisnici od bilo čega zatraže. Oni otkrivaju probleme, generišu planove i preduzimaju akcije u ime ljudi koji možda nemaju jasnu sliku o tome šta sistem radi. Centralni argument Yocca je da kada AI sistemi deluju kao posrednici ljudskog prosuđivanja, projektantska pitanja prelaze od upotrebljivosti ka poverenju, pristanku i odgovornosti.

Opisuje četiri različita moda rada agenta: otkrivanje (iznošenje problema na uvid čoveku), planiranje (generisanje strategije koju čovek odobrava pre izvršenja), direktno izvršenje (delovanje unutar definisanih parametara) i puna autonomija (delovanje bez potrebe za učešćem čoveka). Ovi modovi nisu progresija — dati sistem može da prelazi između njih u zavisnosti od konteksta. Ali svaki mod nosi drugačiju strukturu odgovornosti, i dizajneri moraju biti eksplicitni o tome koji mod je aktivan i koje mogućnosti korisnici imaju.

Istraživačke metode koje iz toga slede različite su od standardnog testiranja upotrebljivosti. Yocco preporučuje longitudinalne studije umesto evaluacije u fiksiranom trenutku, jer se poverenje u agentni sistem gradi ili ruši kroz ponovljena interakcija, a ne u jednoj sesiji. Naglašava i važnost istraživanja stanja grešaka: ne samo mogu li korisnici ispraviti grešku, već razumeju li šta se dogodilo, zašto je sistem tako postupio i šta mogu da rade drugačije sledeći put.

Na nivou interfejsa, članak zagovara nenametljive notifikacije i jasno definisane kontrole. Dobro projektovan agentni interfejs ne ističe vlastitu domišljatost; pruža korisniku pravovremene i relevantne informacije i direktan put za intervenciju. Yocco to naziva projektovanjem za samopouzdanje — cilj je korisnik koji deluje odlučno jer razume šta sistem radi, a ne onaj koji okle

Članak ima praktičnu orijentaciju. Oslanja se na istraživačko iskustvo Yocca, a ne na teorijske scenarije, i navodi konkretne istraživačke metode (longitudinalni intervjui, testiranje “čarobnjaka iz Oza” za planirane agente, analize scenarija neuspeha) koje timovi mogu primeniti na projekte u toku. Korisno za UX istraživače i starije dizajnere koji prelaze sa projektovanja pojedinačnih interakcija na projektovanje sistema koji samostalno preduzimaju akcije.