Bootcamp: kako je AI promenio moj dizajnerski workflow u 2026.

Objavljen u junu 2026. u Medium Bootcamp publikaciji, ovaj tekst Avineša Kumara — dizajnera iz WongDoody — opisuje osam faza usvajanja AI-a tokom otprilike dve godine prakse. Nije reč o pregledu alata. To je priča iz prve ruke o tome kako se menjao odnos prema AI-u i šta je svaka promena zapravo značila za svakodnevni rad dizajnera.

Priča je hronološki organizovana. Prva faza počinje tamo gde je počelo mnogo dizajnera: korišćenje AI-a za ispravku engleskog u studijama slučaja i imejlovima klijentima. Druga faza je iskreno priznanje — autor je pomešao „Responsible AI” (etički okvir) s konkretnim produktom, što dobro ilustruje koliko brzo se terminologija razvijala. Treća faza opisuje neočekivanu kreativnu fazu: izgradnja AI-generisanih strip svemira, učenje održavanja konzistentnosti likova u slikama pomoću detaljnih lanaca promptova i razvijanje vizuelnog pripovedanja od scene do scene.

Četvrta faza je FOMO faza — iskustvo pokušaja praćenja svakog novog izdanja i nemoć da se to postigne. Autor to imenuje direktno umesto da preskače, što tekst čini korisnim za sve koji su trenutno zaglavljeni tamo.

Prelom dolazi u petoj fazi. Autor je prestao da skuplja alate i počeo da koristi AI kao misaonog partnera za dizajnerske probleme: generisanje rubnih slučajeva u tokovima korisnika, pisanje UX mikrokopije, brzo istraživanje više pravaca bez troška izgradnje svakog od njih. Šesta faza opisuje trenutak kada je AI počeo da drži kontekst projekta kroz sesije — razumevajući produkt, ton, probleme korisnika — što je promenilo prirodu onoga što može da se delegira. Sedma faza pokriva korišćenje AI-a kao drugog mozga: konsolidovanje istraživanja, dizajnerskih odluka i beleški u sistem koji AI može da koristi, mada autor napominje i zabrinutost — nemogućnost da razlikuje koje ideje potiču od njega, a koje od modela.

Osma faza je vibe coding: dizajniranje funkcionalnih landing stranica i internih alata opisivanjem potreba prirodnim jezikom, bez pisanja produkcijskog koda. Za autora je to uklonilo poslednji izgovor za nedovoljno istraživanje.

Tekst je vredan za dizajnere koji su još uvek u fazi skupljanja alata. Iznosi jasan argument: smislen pomak nije u dodavanju više AI funkcija u workflow, već u promeni mentalnog modela — od AI-a kao akceleratora do AI-a kao kolaboratora. Autorov zaključak je namerno neupadljiv: AI nije zamenio ulogu dizajnera, već je uklonio razloge za nedovoljno napredovanje.

Stil je direktan i bez hype-a. Autor uključuje nezgodne faze zajedno s produktivnima, što je poučnije od prikaza usvajanja AI-a kao glatkog unapređenja.